Zapitali smo se kako je viski dobio svoju boju i zašto je braon. Uradili smo neka istraživanja i pronašli odgovor, koji možete pročitati u ovom članku.
Zašto je viski braon?
Viski dobija svoju boju od drveta bureta u kojem odležava. Nagoreni hrast na unutrašnjoj strani bačve daje viskiju tamno braon boju. Što je viski duže u bačvi, to je tamnija boja. Neke destilerije veštački dodaju boju E150a, koja se takođe naziva karamel boja.
Zanimljivo je da boja viskija takođe može uticati na naše iskustvo ukusa. A tu su i viskiji koji su bistri kao votka! A da li klima utiče na boju viskija? Sve ove stvari su ukratko obrađene u ostatku članka!
Kako viski dobija braon boju?
Viski dobija braon nijansu jer dolazi u kontakt sa drvetom iz bačve. Viski je dobar rastvarač zbog visoke koncentracije alkohola, što omogućava rastvaranje šećera iz drveta, tanina i pigmenta u viskiju. Tokom toplijih perioda viski se širi i ulazi u drvo. Kada postane hladnije, drvo se skuplja i gura viski nazad u burad. Ovaj proces se ponavlja iznova i iznova, dajući viskiju svoju boju.
Svi viskiji odležavaju u drvenim bačvama. Često su ove bačve napravljene od hrastovog drveta. Viski može da odležava u potpuno novoj hrastovoj bačvi, u korišćenoj hrastovoj bačvi, ali i u bačvama koje su ranije korišćene za skladištenje šerija, porto, ruma ili vina. Vrsta bačve koja se koristi za odležavanje viskija ima veliki uticaj na ukus viskija, ali takođe može uticati na boju.
Ponekad viski takođe odleži u više bačvi. Primer bi bio viski koji počinje odležavanje u hrastovoj bačvi, ali završava u bačvi od šerija.
Viski često stari više godina, tako da pigment drveta ima dosta vremena da se rastvori u viskiju. Što viski duže stari, tamnija je boja. Ovo ima smisla, jer je bojenje spor proces.
Upotreba karamel boje (E150a)
Ljudi će generalno tvrditi da stariji viski ima složeniji profil ukusa. Složili bi se (iako neki mlađi viskiji mogu biti zaista iznenađujući i zanimljivi), ali i cena flaše se definitivno slaže. Čuvanje viskija duže znači više rizika za destileriju. Stvari mogu krenuti naopako i mogu izgubiti vrednu seriju viskija. Takođe je mnogo manje viskija ostalo u bačvi jer veliki deo ispari tokom godina.
Da bi imitirali stariji viski, neke destilerije dodaju viskiju karamel boju. Iako zvuči kao nešto što treba preliti preko vašeg sladoleda, to je zapravo nešto što se toliko kuva da na kraju ima gorak ukus umesto slatkog. Ovo ne zvuči kao nešto što bi želeli da dodate svom viskiju. Međutim, boja karamele je skoro nemoguća za osetiti i utiče samo na boju. Upotreba reči „karamela“ zvuči kao da govorimo o promeni ukusa, ali se zapravo radi samo o boji pića.
Ako se koristi karamel boja, to ne mora biti navedeno na etiketi. Ovo čini temu pomalo kontraverznom, jer boja karamele može sakriti slabo odležani viski.
Burbon i američki viskiji na kojima piše “straight” nisu dodali nikakvu karamel boju jer je to protivzakonito. Škotski viski, kao i kanadski viski, irski viski i drugi američki viskiji smeju da koriste E150a i ne moraju da navode da li su i koliko dodali. U Nemačkoj se destilerije podstiču da to navedu na boci, potražite reči „Mit Farbstoff“ što u prevodu znači „sa bojom“.
Razlog zašto destilerije koriste boju je da zadrže nijansu boje različitih serija doslednom. Drugi razlog je taj što potrošači viski tamnije boje povezuju sa višim kvalitetom.
Uticaj vremenskih prilika na boju viskija
Viski koji je odležan u toplijoj klimi ne mora biti u bačvi toliko dugo kao viski koji je odležan u umerenijoj klimi. Ovo je još jedan razlog zašto možemo da kupimo škotski viski stariji od 20 godina, ali burbon stariji od 20 godina je manje uobičajen.
Sve ovo ima veze sa temperaturom. Kao što se možda sećate sa časova u školi, toplota ubrzava reakciju. Ovo takođe utiče na vreme potrebno da se svi tanini i vanilin rastvore u viskiju. Još jedan važan faktor je isparavanje vode. Na toplijim temperaturama voda brže isparava. To znači da škotska destilerija koja je ostavila bure 20 godina ima mnogo više alkohola u poređenju sa destilerijom na Floridi.
