Italijansko vino od autohtonog italijanskog grožđa uskoro će podeliti popularnost sa poznatijim sortama.
Verovatno se ni ne sećate vremena kada je sangiovese grožđe delovalo egzotično. Ono je, zajedno sa nebiolom, vermentinom i još nekoliko drugih vrsta grožđa, prešlo od neobičnih sorti do onih koje su prešle jednu generaciju ili više. Sada, italijanski vinari zadiru sve dublje u svoju vinogradarsku prošlost, stvarajući vina od grožđa koje se uzgaja samo u njihovom određenom regionu ili ponekad samo u njihovom vinogradu. Oni vode povratak korenima vinarstva u zemlji.
Italija je počela da proizvodi vino pre više hiljada godina – postoje dokazi da se Italijani time bave već oko 6.000 godina – i vremenom je zemlja počela da proizvodi neka od najzanimljivijih vina na planeti. Italija je vekovima proizvodila divno vino od raznovrsnog grožđa. Nažalost, dvostruki udar filoksere i ekonomskih izazova u 19. veku primorao je ogromnu većinu italijanskih proizvođača vina i regiona da daju prednost količini i potrebama tržišta u odnosu na kvalitet i sopstvene preferencije.
Nestale su male zasade grožđa za koje verovatno i niste čuli; došla je industrijalizacija i rasprostranjena sadnja internacionalnih sorti. Do 1960-ih, italijansko vino je bilo na raskrsnici. Dok su se neki proizvođači udvostručili na poznatijim francuskim sortama, prvobitno zasađenim decenijama ranije, koje bi sada imale premijum cene (sigurno ste upoznati sa takozvanim supertoskanskim), drugi su znali vrednost grožđa za koje su uzgajali mnoge generacije. Uveden je sistem naziva DOC, a mnogi pojedinačni proizvođači, zasićeni merloom i kaberneom, počeli su da eksperimentišu sa grožđem autohtonim u njihovim regionima, ali ignorisanim i uglavnom zaboravljenim tokom većeg dela 20. veka.
„Uzgoj domaćeg grožđa važan je način da se očuva kulturno nasleđe naše vinske regije“, kaže vinar Beneduto Alesandro iz Alesandra di Kamporealea na Siciliji. Vinsko imanje uzgaja domaće grožđe poput katarata, grila i nero d’avole, za koje njihov tim veruje da odražavaju i najbolje izražavaju teroar. „Od najvećih zemalja u proizvodnji vina, Italija se može pohvaliti najvećim brojem autohtonih sorti vinove loze“, kaže Alesandro. „Ovaj neverovatno bogat biodiverzitet je nešto jedinstveno što se mora sačuvati. Konzervacija je ključna ne samo za očuvanje prirode, već i za očuvanje našeg biološkog nasleđa.
Trenutno Italija ima oko 1,8 miliona hektara zemlje pod vinovom lozom i proizvodi više vina od bilo koje druge zemlje osim Kine, prema Statističkom izveštaju o svetskom vinogradarstvu za 2019. U stvari, u zemlji se uzgaja više od jedne četvrtine komercijalnog vinskog grožđa u svetu.
Međutim, proizvodnja vina za Italijane je više od pukog poljoprivrednog proizvoda, i mnogo više od običnog napitka za uživanje. Zemlja ozbiljno shvata svoje vino: Italija ima 20 različitih vinogradarskih regiona, od kojih svaka ima svoje vladajuće telo, set pravila proizvodnje i jedinstvenu kulturnu paradigmu. A prema italijanskim stručnjacima i proizvođačima vina, relativno nedavni povratak stvaranju vina od autohtonog grožđa je stvar kulturnog ponosa, brige za životnu sredinu i, u manjoj meri, želje tržišta.
Nastavljanje kulture
Na Sardiniji, Sella e Mosca ima 1.200 hektara grožđa pod vinovom lozom, sa raznolikom mešavinom međunarodnih sorti (cabernet sauvignon), poznatijim autohtonim grožđem (kanonau) i retkostima specifičnim za njihov region (torbato).
„Sardinija je veoma neobično mesto iz geološke perspektive, sa veoma posebnim teroarom“, kaže Giovanni Pinna, vinar Sella e Mosca. „Sva vina koja pravimo i grožđe koje uzgajamo povezani su sa posebnom verskom i gastronomskom istorijom Sardinije. Naš kanonau, crvena sorta, tradicionalno je uparen sa našim odojkom, posebnim jelom na Sardiniji. Naš torbato se upravo uzgaja ovde, a mi proizvodimo njegovu mirnu i svetlucavu verziju.”
Torbato proizvodi sveža, suva bela vina sa pikantnom mineralnošću i cvetnim elementima. Belo grožđe se nekada mnogo više gajilo širom priobalnih područja na Mediteranu, ali je napušteno jer „nije lako u vinogradu“, kaže Pina. „Ako želite da grožđe pruži strukturu, morate sačekati. Često beremo prve nedelje oktobra. Pošto je koža delikatna, izazovna i teško je razjasniti. Ali volimo rezultate, koji su veoma karakteristični.”
I drugi su bili iznenađeni neverovatnim zadovoljstvom koje se može naći u vinima od neobičnog autohtonog grožđa. Vinar Đovani Ajelo se zainteresovao za domaće grožđe prvobitno iz čistog kulturnog ponosa, a zatim je kasnije otkrio da retke regionalne sorte sa kojima je radio zapravo proizvode i bolje vino.
„Počeo sam da gajim najstarije domaće grožđe jer ono ima važnu istorijsku vrednost“, kaže Ajolo o svojoj maloj etiketi iz Pulje, Đovani Ajelo. „Izmenio sam svoj projekat na osnovu kvaliteta grožđa. Maruđo i markione stvaraju penušavo vino roda predaka, jer daju veliku kiselost u odnosu na klasične sorte koje se uzgajaju u Pulji.
Orijentisanje ka budućnosti
Proizvođači takođe istražuju drevne, retke sorte grožđa u pokušaju da osiguraju vinogradarsku budućnost svog regiona usred brzih i ubrzanih klimatskih promena. 20 najtoplijih godina zabeleženo je u protekle 22; grožđe, koje je notorno delikatno i trebaju mu stabilne temperature unutar određenih temperaturnih perimetara da bi napredovalo, možda neće moći da ih podnese. Jedna studija koju je vodio tim klimatskih naučnika sa Univerziteta Harvard i Univerziteta Kolumbija procenjuje da je više od polovine vinogradarskih regiona širom sveta ugroženo klimatskim promenama. Drugi je procenio da do 2050. godine dve trećine velikih vinogradarskih regiona više neće biti pogodne za uzgoj grožđa.
U vinariji Barone Beneventano della Corte u Etni, osnovanoj 2015. godine, tim je preuzeo „vinograde koji su bili polunapušteni“, kaže Pjerluka Beneventano dela Korte, suvlasnik vinarije. U tim vinogradima su zasađene autohtone sorte kao što su nerelo mascalese i carricante, a takođe i manje poznate autohtone sorte kao što je minnella nera, kao i procenat ugroženih autohtonih sorti. Sada vinarija ima četiri dodatne parcele koje vrve retkostima.
„Radimo u saradnji sa Poljoprivrednim univerzitetom u Kataniji na kultivaciji desetak reliktnih sorti“, kaže dela Korte. „Želimo da razumemo posebnosti i potencijal svake sorte kako bi svi proizvođači Etne imali još jednu priliku da izraze svoj koncept vina u neverovatnoj pedokklimi Etne. To će nam doneti konkurentsku prednost i očuvati kulturno nasleđe biodiverziteta, a takođe će pomoći u reagovanju na klimatske promene pošto naučimo koje su sorte otpornije na bolesti i sposobne da rade u promenljivom okruženju.
Drugi proizvođači su zabrinuti zbog gubitka biodiverziteta. U La Sincette, koja se nalazi na brdovitim zapadnim obalama jezera Garda, skoro svaka odluka koju osnivač vinarije Andrea Salvetti donese zasnovana je na težnji za ukusom, naravno, ali i ekološkoj odgovornosti, biodiverzitetu i razmnožavanju retkosti u opasnosti od biti izgubljen.
