Za mnoge ljude prvo probanje piva u životu i nije posebno prijatno iskustvo. Ali je pivo ipak jedno od najpopularnijih alkoholnih pića na svetu. Pa, zašto ljudi vole pivo?
Istražićemo sve od tog prvog iskustva do različitih ukusa ovog beskrajno raznovrsnog napitka. Takođe ćemo pogledati zašto neki ljudi zavole pivo – a drugima se uopšte ne dopada.
Zašto ljudi vole pivo?
1. Prvo iskustvo sa pivom
Pitajte ljude kada su prvi put probali pivo i mnogi će priznati da nisu uživali. Da bismo saznali zašto, moramo da pogledamo kako naši receptori ukusa reaguju na različite ukuse.
Ukusi se mogu kategorisati u pet različitih grupa – slatko, kiselo, slano, umami i gorko. Pivo, zajedno sa još jednim omiljenim pićem, kafom, nalazi se u toj poslednjoj grupi.
Ćelije u vašim receptorima ukusa su programirane da reaguju na ove različite vrste ukusa. Oni šalju poruke vašem mozgu preko vaših nerava, govoreći mu šta konzumirate.
Gorki ukusi su kao velika crvena zastava vašem mozgu, koja ih povezuje sa otrovima. Većina supstanci koje su toksične za nas imaju gorak ukus.
Dakle, ako je pivo gorkog ukusa, a naše telo misli da to znači da pokušava da nas ubije, kako je, zaboga, postalo tako popularno?
2. Geni i preferencije ukusa
Vratimo se receptorima ukusa. Oni su veoma sofisticirani kada su u pitanju gorki ukusi. Postoji više od 25 različitih receptora ukusa za gorčinu. To se poredi sa samo dva receptora ukusa za slano.
U pivu gorčina dolazi od hmelja. Oni sadrže alfa i beta kiseline, a takođe sadrže male količine etanola. Ove supstance se vezuju za tri receptora ukusa, signalizirajući da pijete nešto veoma gorko.
Ali pošto postoji toliko mnogo receptora za gorak ukus, postoji mnogo prostora za genetske varijacije. Dakle, baš kao što utiču na vaše oči ili boju kose, vaši geni mogu odrediti koliko snažno vaši receptori ukusa reaguju na gorčinu piva. Jedna studija je čak identifikovala jedan gen receptora gorčine za koji se smatra da to određuje.
I tu se ne zaustavlja. Vaši receptori ukusa takođe imaju odvojene receptore za hladnoću. Mehurići u pivu aktiviraju ove senzore na isti način kao i pasta za zube od mente.
Opet, vaši geni određuju koliko snažno reagujete na ovo. Nekim ljudima će ovaj osećaj hladnoće biti neprijatan. U kombinaciji sa gorčinom hmelja, to može učiniti iskustvo ispijanja piva daleko manje prijatnim za njih.
Sve ovo objašnjava zašto neki ljudi toliko ne vole pivo. A drugi, naravno, nastavljaju da ga vole.
3. Hrana i pivo
Uloga hrane u uživanju u pivu ide dalje od toga da vam da nešto što će vam pomoći da apsorbujete alkohol! Takođe može promeniti način na koji doživljavate ukus.
Kao što smo videli, kiseline i etanol u pivu pokreću receptore za gorčinu u vašim nepcima. Ali poruke koje šalju vašem mozgu mogu biti prigušene drugim, glasnijim porukama.
I slatki i slani ukusi mogu pomoći da se smanji gorčina piva. Zato je slani kikiriki uobičajena užina u baru.
Smanjenjem gorkog ukusa, oni vam takođe mogu pomoći da identifikujete i uživate u suptilnijim ukusima pojedinačnih piva.
Ali ako različita hrana može poboljšati ukus piva, pivo takođe može poboljšati ukus određene hrane. One sa visokim sadržajem proteina i masti – sočan hamburger ili pica sa sirom – mogu se uravnotežiti pivom.
Čak može pomoći varenju stimulišući proizvodnju više želudačne kiseline. Ovo pomaže da se razgradi hrana u stomaku. Dakle, flaša piva zapravo može pomoći vašem telu da lakše svari picu sa sirom.
4. Dobar osećaj
Znamo da alkohol ima čitav niz efekata na to kako se osećamo – uključujući i depresivno delovanje. Ali pivo takođe ima trik ili dva u rukavu kada su u pitanju naše emocije. A to važi čak i za bezalkoholne verzije.
Studija Medicinskog fakulteta Univerziteta Indijana iz 2013. dala je muškim volonterima male uzorke piva. Naučnici su zatim pratili njihov mozak dok su pili.
Otkrili su da je pivo izazvalo udar dopamina u mozak. Dopamin je hemikalija povezana sa doživljajem zadovoljstva. Iako su muškarci jedva konzumirali alkohol, činilo se da ih pivo i dalje nagrađuje visokim dopaminom.
Drugim rečima – pivo može učiniti da se osećate dobro, čak i kada nema alkohola. Ali kao i kod gorkog ukusa, čini se da genetika takođe igra ulogu.
Neki od muškaraca u studiji imali su bliske članove porodice sa istorijom zavisnosti od alkohola. Ti muškarci su doživeli veći udar dopamina od arome piva od onih bez takve porodične istorije.
I zanimljivo je da su volonteri opisali da žele još piva nakon uzorka. Takođe su dobijali energetsko piće, ali nisu imali sličnu žudnju za ovim sportskim pićem. Razlika je posebno interesantna jer su mnogi volonteri rekli da preferiraju ukus energetskog napitka.
Dakle, čini se da za neke ljude pivo može učiniti da se osećaju dobro i da požele da piju više. To je slučaj čak i ako im se ne sviđa ukus, pa čak i kada alkohol ne utiče na njihovu procenu.
5. Raznolikost ukusa
Ako vam se veoma ne sviđa gorak ukus piva, malo je verovatno da će vam druga vrsta piva promeniti mišljenje. Ali za one koji nemaju takvu averziju, postoji širok spektar različitih stilova piva za isprobavanje.
Najbolji način da odlučite u čemu uživate više je da probate te različite vrste. Možda ćete videti reference na IBU – Međunarodne jedinice za gorčinu – u opisima piva. Ali IBU cifra sama po sebi neće vam reći kako ćete doživeti ukus piva.
To je zato što meri sasvim specifičnu stvar – koliko određenih supstanci sadrži pivo. Te supstance su polifenoli, izomerizovane i oksidovane alfa kiseline. Imaju gorak ukus – ali će takođe reagovati sa drugim sastojcima u pivu da utiču na ukupan ukus.
IBU merenje može biti korisno u ekstremnim slučajevima. Sasvim sigurno možete pretpostaviti da će ječam sa IBU od 110 imati gorči ukus od pšeničnog piva sa IBU od 10.
Ali ako hmelj u pivu ima jak sladni ukus, to može uravnotežiti gorčinu. Iz tog razloga, amber ale se može doživeti kao manje gorak od piva sa većim IBU.
Prava korist od IBU merenja je za pivare, koji moraju da obezbede doslednost u različitim serijama. Ali da biste pronašli pivo koje vam ima dobar ukus, najbolji mogući alati su vaši sopstveni ukusi.
