Teško je preceniti šta je ta mističnost oko Šampanjca. Vinston Čerčil je tokom Drugog svetskog rata rekao: „Zapamtite gospodo, ne borimo se samo za Francusku, već za šampanjac!
Šampanj nije samo naziv regiona i naziv vina iz tog regiona, on je sinonim za luksuz i slavlje.
Nije neuobičajeno čuti da se šampanjac koristi da opiše bilo koje penušavo vino – lagani promašaj koji može iznervirati profesionalne vinske poznavaoce, ali je takođe znak popularnosti ovog pića iz severne Francuske. Šampanjac ima dramatičnu kiselost i hedonističku tekstura koja dolazi od “sur lie” starenja.
Grožđe koje se koristi za šampanjac
Šampanjac je uvek mešano vino, bilo da je od različitog grožđa, različitih berba ili oboje. Primarno grožđe u Šampanjcu su šardone, pino noar i pino meunije. Dok se ova tri najčešće koriste, manje uobičajene sorte od enteau, pinot blanc, petit meslier i petit arbanne su takođe dozvoljene, u malim razmerama.
Blancs de Blancs (Belo od belog) znači da se vino prvenstveno pravi od belog grožđa. Ova vina obično imaju više ukusa voća i citrusa. Blancs de Noirs (Beli od crnog) znači da je vaš šampanjac prvenstveno napravljen od crvenog grožđa i da će imati više bobičastih nota. Tu je i roze šampanjac, koji može biti mešavina bilo čega od gore navedenog. Rose Champagne često ima živopisni voćni karakter, posebno sveže crvene bobice.
Šampanjac i nivo slatkoće
Proces pravljenja šampanjca je jedinstven. Prvo se pravi vino, zatim se vino stavlja u boce i započinje druga fermentacija. C02 zarobljen iz tog procesa postaje žar koji poznajemo i volimo u šampanjcu. Zatim se vino izbacuje, što znači da se preostali kvasac uklanja iz boce. Ovim procesom se gubi i nešto tečnosti, pa vinar obično dodaje dozu ili slatku tečnost. U zavisnosti od toga koliko šećera je dodato u dozu, vino će varirati u slatkoći. Ako je vino označeno Brut Zero, nije dodata doza.
Šampanjac i starenje
Najlakše je pronaći “ne-vintage” (NV) šampanjce, koji su mešavina različitih berba. NV šampanjac ima tendenciju da bude jeftiniji, ali to ga ni na koji način ne čini proizvodom nižeg kvaliteta. NV šampanjac može biti više voćni, dok “Vintage” šampanjac često postaje mnogo složeniji i može imati više orašastih, medenih nota koje se produbljuju sa godinama.
Sur lie starenje, praksa držanja vina u kontaktu sa talogom (ili mrtvim ćelijama kvasca preostalim od procesa fermentacije), stvara zaobljenost i dubinu. Šampanjac koji nije “Vintage” mora da odležava na talogu najmanje 12 meseci, a “Vintage cuvees” zahteva tri godine.
Šampanjac i uparivanje
Ne postoje određena pravila za uparivanje hrane i šampanjca. Najbolji način da vidite da li će vam uparivanje uspeti je da ga isprobate.
Šampanjac se, generalno, lepo slaže sa hranom. Ali, svet šampanjca nudi niz nivoa slatkoće, aromatičnih nota, tela i ukusa, pa stoga uspeh uparivanja može varirati. Stručnjaci predlažu: Što je hrana teža, to bi šampanjac trebao biti kiseliji. Probajte Brut Nature sa makaronima i sirom ili probajte Brut vrste sa jelima od piletine. Slađi stilovi dobro se slažu sa plavim sirom i desertima.
Nemojte se plašiti da uparite šampanjac sa jelima koja ne izgledaju tradicionalno. Preporučuje se uparivanje Brut šampanjaca sa francuskim tostom ili benedikt jajima. Zahvaljujući niskom ABV-u, još ga naziva „savršenim jutarnjim napitkom“.
