Tekila, dobro poznato meksičko piće, postoji vekovima, što je dovoljno vremena da se pojavi nekoliko dobrih priča.
Ovo piće od agave je izdržalo test (mnogo) vremena i poštovano je među vrhunskim barmenima isto koliko burbon i viski. Čak je i Džordž Kluni uložio svoj teško zarađeni novac u pokretanje brenda tekile.
Destilatori tekile imaju stroga pravila kojih se moraju pridržavati. To uključuje osiguravanje da je svaka boca napravljena na odgovarajućoj lokaciji – od ispravnih sastojaka – i da su reposado i anejo verzije odležene određeno – pravo vreme. Ali, kako kažu, Rim (ili u ovom slučaju Tekila) nije izgrađen za jedan dan – pa čak ni za milenijum.
Asteci i tekila
Tekila nije počela kao omiljeno piće na žurkama. Nije ni počela kao tekila koju danas poznajemo. Asteci su cenili fermentisano piće poznato kao pulkue, koje je koristilo sok biljke agave (ovu tehniku su verovatno koristili i Olmeci, još starija civilizacija koja datira i pre 1000. godine p.n.e., a koja je bila smeštena u nizijama Meksika).
Mlečna tečnost je bila toliko važna za kulturu Asteka da su obožavali dva boga poznata po svojoj vezi sa alkoholom. Prvi je bila Majahuel, boginja Mageja, a drugi njen muž Patekatl, bog pulkea. Iako se prva dokumentacija o pulkueu — na kamenim zidovima, naravno — pojavila oko 200. godine nove ere, piće je zapravo postalo popularno vekovima kasnije kada su Asteke iznenadno posetili Španci.
Španci i tekila
Iako postoji više teorija o početku destilacije agave, najpoznatija priča uključuje špansku invaziju i primitivne destilate od blata. Španci nisu mogli predugo da budu bez rakije, pa kada su zalihe počele da ponestaju, improvizovali su sa blatom i agavom, u suštini stvarajući ono što danas poznajemo kao meskal. (sve tekile su tehnički meskali, ali nisu svi meskali tekile.) Sredinom 1500-ih, španska vlada je otvorila trgovački put između Manile i Meksika, a početkom 1600-ih, markiz od Altamire je izgradio prvu veliku destileriju tekile, Halisko
Moderna tekila je rođena 1700-ih
Porodica Kuervo, koju sada svi poznaju i vole, počela je komercijalno destilovati tekilu 1758. godine, a kasnije je usledila porodica Sauza 1873. (i, sigurni smo, nekoliko drugih malih proizvođača između njih). Prema Salonu, Don Cenobio Sauza je bio odgovoran za identifikaciju plave agave kao najbolje za proizvodnju tekile – i do ovog trenutka ono što sada znamo kao tekila se verovatno proizvodilo u ovim destilerijama.
1936 – Izmišljena je Margarita
Kao što je bio slučaj sa raženim viskijem iz Kanade tokom prohibicije, tekila je takođe našla dom među američkim konzumerima. U nemogućnosti da se dočepaju mnogo više od drugorazrednog viskija i džina spremljenih u kućama, ljudi u SAD počeli su da iskorištavaju meksički slatki nektar od agave – da ne pominjemo više od stotinu barova u Tihuani koji su bili obilni pićem i lako dostupni.
1936. ponovo je postalo legalno piti u Sjedinjenim Državama i odlazak u Meksiko na dobar provod više nije bio neophodan. Ali, novinar po imenu Džejms Grejem i njegova supruga otputovali su u Tihuanu, gde su završili u jednom od preživelih barova koje je vodio Irac po imenu Madden, koji je u okolini bio poznat po svom koktelu Tequila Daisi. Iako je Madden priznao da je stvaranje ovog pića bila srećna greška, postalo je jedno od najslavnijih u SAD pa i širom sveta (margarita na španskom znači tratinčica-cvet).
1974 – Tekila postaje intelektualna svojina Meksika
U pokušaju da preuzme vlasništvo nad terminom „tekila“, meksička vlada je proglasila taj termin svojom intelektualnom svojinom 1974. To je učinilo neophodnim da se tekila pravi i odležava u određenim oblastima Meksika, a takođe je učinila nezakonitom za druge zemlje da proizvode ili prodaju sopstvenu „tekilu“. Dodatno je formiran Regulatorni savet za tekilu kako bi se obezbedio kvalitet i promovisala kultura koja okružuje ovo piće.
