Kako se pravi tekila

Kako se pravi tekila

Verovatno ste se bar jednom zapitali od čega i kako se pravi tekila. Mi smo istražili za vas. Savremena proizvodnja tekile datira još iz 1600 -ih godina u Meksiku, mada njeno poreklo seže oko 250. godine. Danas je tekila sastavni deo meksičke ekonomije i kulturnog ponosa.

 

Šta je tekila?

Tekila je destilovano alkoholno piće napravljeno od biljke plave agave. Tekila je popularno piće koji se koristi u mnogim koktelima, poput Margarite, Palome i Tekile Sunrise. Meksička vlada je odlučila da se tekila može proizvoditi samo u Meksiku, i to samo u određenim regijama, uključujući: Jalisco, Naiarit, Guanajuato, Michoacan i Tamaulipas.

Od čega se pravi tekila?

Tekila se pravi od biljke plave agave, koja je velika sočna biljka sa dugim, šiljastim listovima sličnim aloe veri. U jezgru biljke plave agave nalazi se loptica zvana pinja. Ovo jezgro se peče i cedi, a sok se u bačvama fermentiše sa kvascem kako bi se napravila tekila.

Kako se pravi tekila?

Proizvodnja tekile može se podeliti u šest faza: berba, pečenje, ceđenje soka, fermentacija, destilacija i starenje. Evo više informacija o svakom od ovih koraka:

 

Berba agave. Savremena proizvodnja tekile počinje tradicionalnom metodom berbe biljke plave agave. Poseban nož koristi se za odsecanje lišća od jezgra na biljci agave.

 

Pečenje jezgra agave. Jezgro “pinja” mora biti pečeno da bi se izvukli fermentabilni šećeri. Tradicionalno, jezgra su se pekla u jamama obloženim kamenjem, ali danas se peku ili u pećnicama od gline i opeke koje se zovu “hornos”, ili u velikim pećnicama od nerđajućeg čelika.

 

Mlevenje jezgra i dobijanje soka od agave. Nakon pečenja, jezgra se izgnječe i samelju kako bi se iz njih izvukao slatki sok, koji se naziva mosto. Sok može da se vadi na dva načina: korišćenjem industrijskog mehaničkog rezača (najčešći savremeni način), ili tradicionalnom metodom korišćenja tahone, velikog kamenog točka koji drobi i cedi jezgro.

 

Fermentacija soka od agave. Sok se mora fermentisati u etil alkohol. Sok se kombinuje sa kvascem i vodom u velikim rezervoarima za fermentaciju. Ovaj proces koristi velike rezervoare od nerđajućeg čelika ili velike drvene bačve.

 

Destilacija fermentisanog soka. Sokovi agave se destiluju, čime se prečišćava tečnost i koncentriše alkohol u smeši. Tekila se obično destiluje dva puta. Prva destilacija proizvodi zamućenu tečnost koja se zove ordinario. Druga destilacija proizvodi bistru srebrnu tekilu koja je tada spremna za odležavanje i flaširanje.

 

Starenje tekile. Sva tekila odležava najmanje 14 do 21 dan. Srebrna ili blanko tekila odležava minimalno vreme. Odležana tekila dolazi u tri vrste: reposado („odmorna“, odležala od dva meseca do jedne godine), anejo („stara“, stara od jedne do tri godine) i ekstra anejo (odležala više od tri godine). Za proizvodnju odležanije tekile, destilovani blanco se stavlja u hrastove bačve, što tekili daje zlatnu boju. Postoji i peta vrsta tekile koja se zove joven („mlada“) ili oro („zlatna“), koja je mešavina srebrne tekile i reposado tekile.

Podeli tekst:

Facebook
Twitter
Pinterest
LinkedIn

Pročitajte i:

Burbon i Rum: Koja je razlika?
Burbon i Rum: Koja je razlika?

Malo je destilovanih alkoholnih pića sa značajnom istorijom kao burbon i rum. Ova dva likera, oba sa oko 40% alkohola, dele izrazito smeo ukus, kao

Pratite nas

Popularni tekstovi

Destilerija Čolić

Destilerija Čolić se nalazi u selu Kutlovo, na putu koji spaja Kragujevac sa Gornjim Milanovcem.

kanadski viski

Kanadski viski

Kanadski viski nema regionalnih razlika i veoma se razlikuje od viskija iz drugih zemalja gde se proizvodi.