Rakija i njene tajne

rakija i njene tajne

Nije samo u Srbiji raširena ljubav prema rakiji. Čitav region voli ovo žestoko alkoholno piće. Često se vodi borba čija je rakija u stvari.

Brlja, ljuta, radža, ovako od mila zovemo rakiju. Ništa neobično, ona se u Srbiji pije u svim prilikama. Pije se i kada se veseli, i kada se deca rađaju ,ali i u tužnim situacijama i za pokoj duše.

Rakija omiljena kod stranaca

I stranci je obožavaju, drage volje je kupuju, piju, luduju uz nju, uz nju slušaju muziku koju inače ne bi. Oduševljeno je nose kući i poklanjaju dragim ljudima.

Rakiju ne obožavaju samo u Srbiji, ovo žestoko alkoholno piće voli ceo region. Prihvataju je i Crnogorci, Srbi, Hrvati, Makedonci, Bugari, Mađari, a to poštovanje i ljubav prema rakiji potiče još od davnih vremena. Iako smo je prihvatili i često naglašavamo da je rakija izvorni srpski brend, ona nije ‘’srpski izum’’ ali je jedini žestoki alkohol koji se širom domaćinstava u Srbiji kuva u kazanima.

U 14. i 15. veku doneli su je Turci, veoma je slična po osobinama votki i brendiju. Eksperti  smatraju da može po osobinama doskočiti i viskiju.

Rakija je došla sa Istoka

Postavlja se pitanje odakle potiče rakije i kako je dobila ime? Jedni smatraju da ime potiče od staroindijske reči ‘’arak’’ i noisi ime po piću od pirinča.

Drugi teoretičari pak veruju da je arapskog  porekla i da vodi poreklo od reči ‘’al-rak’’i znači znoj.

Prema trećoj teoriji destilovani alkohol je postojao na ovim prostorima i pre dolaska Turaka,  u Evropi destilacija je počela da se koristi u 12.i 13. veku u sicilijanskim manastirima gde su pića nazivali ‘’aqua ardens’’ (goreća voda) i ‘’spiritus vini’’ (duh vina).

Usled razvijene trgovine sa  Venecijom veruje se da je destilovani alkohol tada stigao kod nas. Ono što se sigurno zna je da u Evropi u XV veku počinje proizvodnja ‘’nacionalnih’’pića. Akvavita nastaje u Skandinaviji, špans u Nemačkoj, vodka u Poljskoj i Rusiji, džin u Engleskoj na području Balkana rakija, prvo je korišćena u medicinske tj. terapeutske svrhe, a kasnije i za podizanje dobrog raspoloženja.

Rakija od šljive

U Srbiji se odavnina rakija proizvodila od raznih vrsta voća, najčešće  od šljive, to počinje krajem 19. veka, vinograde je upropastila filoksera i proizvodnja vina je bila smanjena. I danas, rakija od šljive – šljivovica ima vodeću poziciju.

Većini nije bitno koju vrstu rakije pije. Ona nema jako značenje kao vino koje mora da bude crveno jer simboliše  Hristovu krv. Jedna vrsta rakije ima jaku poziciju, jer poseduje ‘’magijske moći’’. To je ona rakija koja se peče kada se rodi dete, zatim se zakopa u zemlju i čuva za svadbe naslednika. Sve ovo se povezuje sa ugledom, jer se znanje prenosi sa kolena na koleno i svaka rakija nosi lični pečat porodice.

Veliko poštovanje i ljubav prema ovom piću pokazuje se i kroz religiju, jer se mnogi ljudi često krste pre prvog gutljaja. Običaj potiče i najčešće se vezuje za Osmanlijsko carstvo, jer tada Srbima nisu dozvoljavali da se krste.  Iz tih razloga Srbi su se krstili uz ispijanje rakije i na taj način su prkosili Turcima. Još jedno od objašnjena ovog običaja leži u zdravicama, jer se njima Bog priziva u pomoć. Iz običaja da se u crkvi krsti na kraju molitve ,proistekao je i običaj da se Srbi krste na kraju zdravice i to čašicom rakije u ruci.

Ukusi se razlikuju i svako ima svog aduta kad je u pitanju aroma i jačina rakije. Ali, većini je šljivovica najdraža, što nosi neku simboliku. Na severu Crne Gore su je smatrali svetim drvetom i sekli umesto badnjaka. U Srbiji su devojke vezivale kosu za drvo šljive i verovale da će im brže rasti. Zato se veruje da rakija šljivovica ima neke magijske i posebne moći.

Većina misli da je to dar od Boga. U Srbiji se veruje da smo mi stvorili šljivovicu kao proizvod, ali to nije dokazano. Ovo se vezuje za srednji vek kada su šljive počele da se uzgajaju i od njih se pravilo vino, tj. vinoš. U stvarnosti, istina je drugačija.

Šljivovica je najomiljenija i najrasprostranjenija rakija, pre svega jer je šljiva najzahvalnije voće za pečenje rakije. Ona ima dosta šećera od kojeg se dobija puno destilovanog alkohola, najisplativija je za proizvodnju. Uloženi novac se brzo vraća.

Mogla bi da bude isplativ biznis, ali još uvek nije zaštićen srpski brend iako se mi zaklinjemo u nju.

Rakija od šljive u rangu konjaka

Svetski eksperti srpsku šljivovicu prepečenicu upoređuju sa francuskim konjakom i škotskim malt-viskijem i veruju da je jedna od najkvalitetnijih jakih alkoholnih pića na svetu. Ali domaće prepečenice nažalost nema u prodavnicama širom sveta uz oznaku ,,Made in Serbia’’.

Baš zbog toga Srbija bi trebalo što pre da međunarodno zaštiti geografsko poreklo i tehnologiju proizvodnje svoje najpoznatije voćne rakije. Ali pošto se do danas to nije desilo, mnoge zemlje EU među kojima je i Češka, Nemačka, Slovačka, Slovenija, Italija, Hrvatska i Austrija proizvode i izvoze šljivovicu prepečenicu u zemlje EU i van nje.

Baš zbog toga mali i srednji proizvođači u svojim destilerijama moraju početi da primenjuju visokotehnološki naučni postupak pečenja rakije kako bi se obezbedilo kvalitet, al i kvantitet, jer će nas jedino tako više uvažavati u svetu.

 

Podeli tekst:

Facebook
Twitter
Pinterest
LinkedIn

Pročitajte i:

Burbon i Rum: Koja je razlika?
Burbon i Rum: Koja je razlika?

Malo je destilovanih alkoholnih pića sa značajnom istorijom kao burbon i rum. Ova dva likera, oba sa oko 40% alkohola, dele izrazito smeo ukus, kao

Pratite nas

Popularni tekstovi