Zanatsko pivo i njegova proizvodnja su u porastu! Voće je sada postalo suštinski deo ovog novog trenda, dodajući novu dimenziju zanatskom pivu.
Enologija (od grčkog oinos – vino, logos – nauka) je poznata umetnost degustacije vina. Vreme je da razgovaramo o manje poznatom terminu zitologija (zithos – pivo na grčkom).
Koji god termin preferirate, pivo, a posebno zanatsko pivo (često sa voćem), doživljava i renesansu i revoluciju.
2020. zanatsko pivo koje proizvode mikro pivare predstavlja 20% tržišta (izvor: Udruženje pivara). Masovno lansiranje alternativnih brendova na evropskom tržištu i eksplozija mikro-pivara (preko 800 u Francuskoj do danas) deo su novog potrošačkog iskustva. Uz pivarstvo, zitologiju i degustacione klubove, konzumacija piva postaje prepoznatljiva umetnost. Tajna ovog uspeha? Rastuća ponuda zasnovana na ukusu, kvalitetu i kreativnosti, koja privlači potrošače koji traže istinsko iskustvo i više..
Da li je pivo sa voćem “pravo” pivo?
Porast širokog spektra ukusa piva, posebno onih sa ukusima voća, postao je fokus velike debate. Dakle, koja su najrelevantnija pitanja?
Prvo pitanje je kako definisati „pravo“ pivo. Reinheitsgebot ili „zakon o čistoći piva“, primenjen u Bavarskoj 1516. godine, striktno ograničava sastojke koji se mogu koristiti u pivarstvu: hmelj, ječmeni slad i voda. Ova uredba, proširena 1906. na Nemačku u celini, dovela je do nestanka nekoliko piva aromatičnog ukusa, proizvedenih u nekoliko regiona, posebno piva od trešnje proizvedenih u severnim delovima zemlje. Ovaj trend sada prolazi kroz veliku promenu u Nemačkoj (i drugde), kao što je izneo The Independent u Londonu: „Kiseli stilovi piva, kao što su Lambic, Berliner Veisse ili Gose, možda su najočigledniji predstavnici za voćne dodatke, gde ukusi sastojaka kao što su trešnje i maline prirodno poboljšavaju oštrinu stvorenu divljom fermentacijom.”
Ako pređemo nemačku granicu do Belgije, gde se ovo pivo pravi od 11. veka, Lambic je često previše gorak da bi se konzumirao takav kakav jeste. Zbog toga je Lambic Kriek uvek fermentisan po drugi put sa dodatkom voća, posebno sa trešnjama. Lambic se takođe često aromatizuje malinom, breskvom, crnom ribizlom, grožđem, jagodom, pa čak i jabukom, bananom, šljivom, limunom (kao belo pivo) ili borovnicom. Voće se takođe koristi u mnogim stoutovima.
Da li su voćna piva slatka?
Postoji još jedno unapred stvoreno shvatanje koje utiče na spremnost ljudi da probaju voćna piva – često se smatra da implicira slatki ukus, predrasuda koja utiče i na tradicionalna i na savremena zanatska piva. Ovo je, međutim, daleko od istine. Kvalitetna voćna piva, čak i ako su neka (uglavnom tradicionalna) malo slatka, sve su voćnija, i to bez slatkoće. Ovo posebno važi za kisela piva, kao što su IPA (India Pale Ale). U stvari, ravnoteža voćnosti i gorčine u pivu je pomalo kao ravnoteža između voćnosti i mineralnosti u vinu. Condrieu ili dobar Chardonnai, na primer, savršene su ilustracije ovog principa. S druge strane, postoje piva koja su namerno slatka, kao što je Mango Citra Milkshake IPA od pivare Grand Paris, gde ulazimo u svet koji je bliži Sauternu ili drugim slatkim vinima. Grand Paris Brasserie, francuska pivara sa visokom reputacijom, nudi veliki izbor aromatizovanih piva, kao što je novi meksički Imperial Porter sa vanilom i cimetom, sa dodirom čili paprike, koja je sve samo ne slatka.
Da li su voćna piva za žene?
Još jedna unapred formirana predrasuda je da voćna piva u suštini ciljaju na ženski pol i tržište. Maloanski blog na francuskom jeziku izražava ovu predrasudu na ironičan i provokativan način: „Žene piju slatko pivo. To je dobro poznata činjenica. Voćno pivo, zaslađeno i bez previše alkohola. To su tvrdili veliki pivari… lansiranjem mnoštva aromatizovanih piva, dodavanjem nekoliko cvetova na pakovanje i krećemo.” Ali, da li su ukusi žena zaista ograničeni na to, slatka gazirana pića i malo alkohola?
Ovaj mit u je suprotnosti sa istorijom piva kao i trenutnom potrošnjom. Za početak, pivo je ženski izum (da, momci!), koji se može pratiti do pre više od 10.000 godina u Mesopotamiji, kada su žene, čiji je posao bio da prave hleb od fermentisanog ječma, postale prve osobe koje su napravile pivo. U Vaviloniji, pre 4.000 godina, žene su kuvale i čak prodavale svoje pivo… Priznato kao blagotvorno za telo, priča se da se Kleopatra kupala u pivu da bi poboljšala svoju kožu! A među Galima, pivarstvo je bilo znanje koje je imala i praktikovala samo žena. U današnje vreme, sve više žena u mnogim zemljama kuva i konzumira pivo: prava stvar u stvari!
