Armanjak je vrsta francuskog brendija, sličan konjaku, koji se može piti samostalno ili mešati u koktel.
Šta je Armanjak?
Armanjak je vrsta francuskog brendija, ili destilovanog vina, koji se obično pije kao piće posle večere. Armanjak je poznat po svom ukusu koji kombinuje note čokolade, suvog voća i karamele, kao i po svom bogatom osećaju u ustima. Armanjak se destiluje u koloni, što je proces u kome se alkohol neprekidno zagreva između dve vertikalne kolone, a zatim odležava u buradima ili bačvama od francuskog hrasta najmanje 1 godinu. Iako su i Armanjak i Konjak alkoholi destilovani od vina, armanjak se destiluje jednom, dok se konjak destiluje dva puta.
Samo četiri specifične francuske sorte grožđa se koriste za pravljenje armanjak-a: Baco, Folle Blanche, Colombard i Ugni Blanc. Armanjak se prvobitno proizvodio u regionu Gaskonja u jugozapadnoj Francuskoj, a sada se proizvodi u samo četiri sertifikovana regiona Armanjak, uključujući Bas-Armagnac, Armagnac-Tenareze i Haut-Armagnac.
Kako se pravi Armanjak?
Evo kratkog pregleda kako se pravi Armanjak.
Presovanje: Nakon što se ubere grožđe za armanjak, ono se presuje da bi se dobio sok koji će postati belo vino. Rastvor fermentira oko tri nedelje, dozvoljavajući šećerima da fermentiraju u vino sa niskim alkoholom i visokom kiselinom.
Destilacija: Vino se destiluje kroz proces destilacije u koloni u kome se vino zagreva u jednom aparatu, a zatim sifonira u drugi, gde ključa i stvara paru, obogaćujući ukus vina. Proces daje rakiju pod nazivom eauk-de-vie, koja će odležati da postane armanjak. Armanjak destileri moraju započeti proces destilacije zimi, tako da se on završi do poslednjeg dana marta.
Starenje: Slično konjaku, eauk-de-vie koji postaje armanjak odležava u hrastovim buradima nakon što se destiluje. Često se čuva u novim hrastovim buradima, a zatim se prebacuje u prethodno korišćene kako bi se izbegao previše hrastov ukus. Armanjak stari najmanje godinu dana, u zavisnosti od njegove klasifikacije.
Mešanje i flaširanje: Različiti odležani eauk-de-vi iz različitih crus-a — ili geografskih regiona sa odgovarajućim okruženjem za uzgoj kvalitetnog grožđa — mešaju se zajedno da bi se napravio armanjak, pri čemu najmlađa rakija u mešavini određuje klasifikaciju.
4 razreda arma
njaka
Postoje četiri vrste armanjaka, od kojih je svaka određena prema starosti najmlađeg alkohola u mešavini. Stariji armanjak se smatra najboljim. Evo četiri razreda.
Veoma poseban (V.S.): V.S. Armanjak je svaki armanjak u kome je najmlađa rakija u mešavini odležala najmanje dve godine.
Very Superior Old Pale (V.S.O.P.): V.S.O.P. je bilo koji armanjak gde je najmlađa rakija u mešavini odležala najmanje četiri godine.
Ekstra star (X.O.): Poznat i kao Napoleon armanjak, ovo je klasa u kojoj je najmlađa rakija u mešavini odležala najmanje šest godina.
Hors d’age: Ova oznaka, što znači „preko starosti“, znači da je Armagnac odležan najmanje deset godina.
Koja je razlika između armanjaka i konjaka?
Iako su armanjak i konjak slatke francuske rakije napravljene od destilovanog belog vina i u kojima se obično uživa posle večere, postoji nekoliko ključnih razlika između njih.
Destilacija: Konjak se destiluje dva puta pomoću aparata za lonce, a armanjak se destiluje jednom u kolonama od nerđajućeg čelika. Ukusi armanjaka su često malo svetliji i izraženiji zbog kraćeg vremena destilacije.
Tekstura: Zbog različitih procesa destilacije, konjak i armanjak imaju različite teksture i osećaj u ustima. Konjak ima tanju teksturu, čisto tečniju, dok armanjak ima gušću, viskozniju teksturu.
Sadržaj alkohola: Armanjak ima jači sadržaj alkohola, obično se destiluje na između 52-60 procenata alkohola, dok se konjak destiluje na oko 45-47 procenata. Kada se flaširaju, oba završe sa oko 40 procenata, ali armanjak može da poraste i do 48 procenata.
Region: Konjak se može proizvoditi samo u regionu Konjak u Francuskoj, koji je dalje u unutrašnjosti i severnije od regiona Gaskonja u Francuskoj – koji se nalazi na istočnoj obali Francuske u blizini španske granice – gde se proizvodi Armanjak.
