Konjak starenjem gubi godišnje oko 3% svoje originalne zapremine. To se popularni naziva ,,the angels’ share’’.
U bukvalnom prevodu to znači deo koji anđeli uzimaju za sebe. Kada odleži u buradima najmanje 30 meseci, kaže se da je konjak spreman za flaširanje. Nekada odleži i mnogo duže, čak i nekoliko decenija.
Veliku zaslugu, što se svet upoznaje sa konjakom (cognac), ima trgovina vinom i solju, jer su trgovci uz svoje isporuke soli za Englesku, Norvešku, Holandiju, počeli da izvoze i vina iz tog područja.
Zvog velike nestabilnosti, kvarljivosti i zapremine, vino je bilo zahtevno za prevoz, baš iz tog razloga lokalni vinari i holandski trgovci, počeli su da destiluju vino i tako su stvorili proizvod manje zapremine, koji je mnogo lakši za prevoz.
Pravila i tajne kraljevskog pića
Na početku se iz praktičnih razloga tečnost čuvala u hrastovim buradima.
Otkrili su da stajanjem u buradima sazreva i da se onda može piti. Tako je i nastala okosnica današnjeg brendija, zvali su ga ’’ dimljeno vino’’, i od njega holandski trgovci počinju da prave brendi.
U XVIII i početkom XIX veka ovo piće se prodaje u buradima, a sa flaširanjem se počinje tek oko 1850. godine.
Tada konjak i faktički dobija ime po oblasti gde je proizveden. Dekretom iz 1909. godine ustanovljava se da svi sastojci konjaka moraju proći složenu metodu pretvaranja grožđa u vino, vina u eau – de – vie (vodu života), a sve se to uslovno rečeno mora obaviti u oblasti Cognac u Francuskoj.
Chauffes je naziv ciklusa, u kome se konjak destiluje dva puta.
Prva destilacija traje između osam i deset časova, i kao proizvod nastaje ’’mutna’’ tečnost- brouillis, koja ima oko 25-30% alkohola. Zatim sledi druga destilacija, ona se zove la bonne chauffe i traje oko 12 sati. Dobijena tečnost sadrži oko 70% alkohola, skladišti se u hrastovu burad kapaciteta 450 litara i ostavlja u podrume da odleži.
Tako je završen proces proizvodnje konjaka.
Konjak se čuva i konzumira na sobnoj temperaturi ( mada se u poslednje vreme trendovi menjaju). Ne ubacujte kockice leda, a nemojte ga ni mešati sa Kolom i sličnim napicima.
Koja cigara ide uz konjak
Za mnoge konjak i cigarete ne mogu jedno bez drugog. Još u XIX veku, gospoda je u biblioteci ili u pušačkim vagonima tog doba, koji su reper današnjoj I klasi avionskog prevoza uživali u konjaku i cigaretama.
Dakle: koja cigara ide uz konjak? Uopšteni odgovor bi bio: da svaka cigara u kojoj uživate je dobra za konjak u kome uživate.
Precizniji odgovor je cigarete punog ukusa i arome kao što su npr: Bolivar, Partagas i neke Cohiba serije idu najbolje uz X.O. ili V.S.O.P., dok cigarete srednje intezivnog ukusa i arome kao što su: H. Upmann, Montecristo, Romeo Y Julieta, odlično se slažu uz V.S. O.P. selekcije svih proizvođača.
